BlogFilm

Sirovi život prikazan u filmovima Tomasa Vinterberga

Mads Mikkelsen - Another Round

Prethodnih nekoliko meseci, na pitanje za preporuku za film jedan od najčešćih odgovora verovatno je bio „a jesi gledao „Još jednu turu” Tomasa Vinterberga?”. A ako je odgovor potvrdan, najčešće bi ga u stopu pratilo i obostrano oduševljenje i prepričavanje najzanimljivijih scena. Jer, kome se ne sviđa „Još jedna tura”?

Zaljubljenost u film navela je autorku ovog teksta, koja do tada nije bila previše upućena u stvaralaštvo Tomasa Vinterberga, da pogleda sve što se na internetu besplatno pogledati može od Vinterbergovih filmova. Rezultate opsesivne onlajn pretrage imate pred sobom, u tekstu koji sledi.

Festen (1998)

Film koji je kod nas preveden kao „Proslava” Vinterberg režira kao prvi film po pravilima Dogme 95, pokreta koji je pokrenuo sa Lars von Trirom, takođe čuvenim danskim rediteljem. Manifest Dogme 95, koji sadrži deset pravila nastao je da bi se film lišio svega onoga što je „šminka”, što ga ulepšava i udaljava od suštine, od same priče i likova koji treba da budu u fokusu. Tako su se filmovi Dogme 95 snimali bez posebnog svetla, bez odvojenog snimanja slike i zvuka, bez filtera, na jednoj lokaciji, kamerom koja sve snima „iz ruke”. Bilo je strogo zabranjeno dodavati muziku ili zvučne efekte. Čuje se samo autentičan zvuk koji je zabeležila kamera.

Film: Festen

„Festen” je ispoštovao sva ova pravila. Sve se odvija na proslavi rođendana, tokom jednog dana. Film izgleda kao dokumetarni snimak koji je napravio neko od članova porodice, prisutan na slavlju. Ovakav pristup u potpunosti se uklopio u priču o incestu i seksualnom nasilju u porodici koje je godinama skrivano.

Vinterberg je bio ubeđen da će film biti promašaj, ali, ispostaviće se da je ova procena bila pogrešna. Film je osvojio veliki broj nagrada i priznanja, a jedna od najvažnijih je nagrada žirija na Kanskom festivalu.

Submarino (2010)

Ovaj film najzaslužniji je za to što tekst ima naslov „Sirovi život prikazan u filmovima Tomasa Vinterberga”. Priča o bratstvu, gubitku, strahu od roditeljstva, potresna je i mučna do srži. Prikazan je život dvojice braće, koji se, svaki na svoj način, bore sa posledicama koje je na njih ostavilo teško detinjstvo. Reditelj je odlučio da ih upoznamo odvojeno. Prvo Nika koji dane provodi pokušavajući da se izbori sa agresijom i sećanjem na izgubljenu veliku ljubav, a zatim i njegog brata, heroinskog zavisnika, koji pokušava da se izbori sa svojim porokom kako bi bio tu za svog šestogodišnjeg sina.

Film: Submarino

Njihovi životni putevi se ponovo spajaju onda kada je za jednog definitivno prekasno. Iako je izuzetno težak, film je za preporuku. U osnovi, to je priča o isplivavanju na površinu, bez obzira na težinu tereta koji svom snagom vuče na dno. Jedan od braće uspeva da se izvuče iz vrtloga, i u tome je lepota ovog Vinterbergovog ostvarenja koje je nastalo po istoimenoj knjizi danskog pisca Jonasa Bengtsona.

Vinterberg je „Lov” zamislio kao antitezu filmu „Proslava”. Dok tamo gledamo šta se dešava onome ko je zaista počinio zločin, ovde pratimo nekoga ko je optužen za zločin koji nije počinio. I paradoksalno, u filmu „Proslava” niko ne želi da veruje u istinu, dok u „Lovu” svi veoma lako poveruju u laž. Reditelj je želeo i da razuveri ljude koji su ubeđeni u to da deca nikada ne lažu ili ne umeju da lažu. Umeju, i te kako, kaže Vinterberg. A ovaj fantastičan film najbolji je dokaz koliko dečije laži mogu biti opasne.

Jagten (2012)

Ako vam se glumac Mads Mikelsen svideo u filmu „Još jedna tura”, obožavaćete i film „Lov” Tomasa Vinterberga, u kojem takođe ima glavnu ulogu. Za nju je čak osvojio nagradu za najboljeg glumca na Kanskom festivalu. Tumači lik Lukasa, vaspitača u vrtiću jednog malog grada u kom se svi poznaju. Jedna nasumična laž devojčice, kćerke njegovog najboljeg prijatelja, koja ga je nesvesna svojih teških reči optužila za seksualno zlostavljanje, uništiće Lukasov život.

Film: Jagten

Vinterberg je „Lov” zamislio kao antitezu filmu „Proslava”. Dok tamo gledamo šta se dešava onome ko je zaista počinio zločin, ovde pratimo nekoga ko je optužen za zločin koji nije počinio. I paradoksalno, u filmu „Proslava” niko ne želi da veruje u istinu, dok u „Lovu” svi veoma lako poveruju u laž. Reditelj je želeo i da razuveri ljude koji su ubeđeni u to da deca nikada ne lažu ili ne umeju da lažu. Umeju, i te kako, kaže Vinterberg. A ovaj fantastičan film najbolji je dokaz koliko dečije laži mogu biti opasne.

Kursk (2018)

Vinterberg je ovim filmom prikazao istiniti događaj, katastrofu koja se desila 12. avgusta 2000. godine kada je usled eksplozije potonula ruska nuklearna podmornica Kursk u Barencovom moru. Od 118 članova posade, koji su većinom bili mlađi od trideset godina, niko nije preživeo. Veruje se da je dvadesetak članova preživelo eksploziju i danima na dnu mora čekalo pomoć, koja nije stigla na vreme.

U ovom filmu Vinterberg je zabeležio poslednje putovanje podmornice Kursk. Prikazao je vreme koje je bespotrebno iscurelo u odbijanju Rusije da prihvati međunarodnu pomoć, jer sama nije imala sredstava i mogućnosti da oslobodi zarobljene mornare. Danima nisu pristajali na saradnju zbog ponosa, čuvanja tajnih informacija, neorganizovanosti, rigidnosti, birokratije. Tačno devet dana porodice stradalih i čitav svet čekali su bez informacija na ishod spasilačkih misija, koji je na kraju neminovno bio tragičan.

Film: Kursk

Film je nastao po odličnom scenariju Roberta Rodata, koji je radio i scenario za film „Spašavanje vojnika Rajana”. Vidimo samo delić života nastradalih članova posade, koji su bili i muževi, očevi, sinovi, prijatelji. Ostaje samo da zamislimo šta bi bilo sa svim tim porodicama, da je pomoć koja je spremno čekala zeleno svetlo za akciju, stigla na vreme.

Druk (2020)

I na kraju, dolazimo do maestralnog filma „Još jedna tura”. Od kako je na 33. dodeli Evropskih filmskih nagrada trijumfovao sa četiri glavne nagrade – za najbolji evropski film, najbolju režiju, najbolji scenario i najboljeg glavnog glumca, film „Još jedna tura“ postao je jedan od najzapaženijih i nagledanijih. Očarao je gledaoce širom sveta, o njemu su pisali mnogobrojni kritičari, a sada je i u trci za najprestižnije nagrade – Oskar i Zlatni globus.

Kao da se u svim svojim prethodnim filmovima Vinterberg pripremao za ovakvo remek-delo. Njegovi različiti pristupi, eksperimentisanja u režiji i temama, kao da su ga sada konačno doveli do prave formule za savršen film.

I sve je tu. Genijalna teorija da čoveku da bi bio „najbolja verzija sebe” fali 0.5 promila alkohola u krvi, koju u filmu testiraju četiri prijatelja, nastavnika u srednjoj školi. Genijalna gluma, pre svega Madsa Mikelsena, koji je ovde pokazao i plesne veštine koje ima kao dugogodišnji profesionalni plesač. Genijalna muzika, a pre svega pesma What a life benda Scarlet Pleasure, koju su svi zavoleli nakon filma.

Negde u tim stihovima pesme krije se i sama suština. To je film o umetnosti življenja, o prelepoj katastrofi zvanoj život.

Piše: Maja Milić

What's your reaction?

Excited
0
Happy
0
In Love
0
Not Sure
0
Silly
0

You may also like

Leave a reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

More in:Blog