Blog

Prva decenija rada Ministarstva prostora

May 7, 2021488 views0

Ove godine navršena je puna decenija od početka delovanja Ministarstva prostora, kolektiva osnovanog 2011. godine, sa željom da doprinese demokratskom i pravednom razvoju gradova. Sumirajući njihov rad u proteklom periodu, imali smo priliku da razgovaramo sa Ivom Čukić, osnivačem ovog kolektiva, o njihovim idejama, ciljevima i akcijama koje su sprovodili od početka svog delovanja. Ideja koja prati celokupan rad Ministarstva prostora, odnosi se na pitanje razvoja grada sa uključivanjem potreba ljudi koji u njemu žive, što sprovode kroz javnu svojinu i javni prostor, urbanističko planiranje i stanovanje.

„To su naše tri dominantne teme. Ljudi koji rade u ovom kolektivu imaju i formalno obrazovanje, i aktivističku praksu i ekspertsku praksu. U tom smislu, sigurni smo da, kada o tome pričamo, znamo o čemu pričamo“, dodaje Iva Čukić koja je diplomirala i doktorirala na Arhitektonskom fakultetu Univerziteta u Beogradu.

Počeci rada

„Kada smo osnovali kolektiv pre deset godina, okupili smo se potpuno slučajno, kroz neka ranija poznantsva i druženje, i počeli razgovor o tome kako vidimo prostor koji se ne koristi. Ako postoje ovoliki prostori, a istovremeno i enormna potreba da se oni koriste, postavili smo pitanje zašto se to jednostavno ne preklopi. Gde to ne funkcioniše?“, kaže Iva.

Pokušavajući da odgovore na ova pitanja i pronađu enventualna rešenja, osnovali su kolektiv Ministarstvo prostora i započeli svoj rad u oblasti urbanisitčkog planiranja grada. Polazište njihovog rada leži u edukovanju šire javnosti u vezi sa ovom temom, te su tokom prethodnih deset godina uložili puno napora u tu sferu.

„Bavili smo se pravljenjem alata i priručnika kojima će se nivo participacije povećati, a razumevanje planova unaprediti. Jedna od stvari koje smo radili jeste Mali vodič kroz planiranje gradova, koji je najsimplifikovanija verzija rečnika i procedura koje se koriste“.

Svi zainteresovani u oviru Vodiča mogu pronaći informacije o tome na koji način mogu da identifikuju položaj lokacije ili parcele koja je predmet njihovog interesovanja, kako da sagledaju grafičke priloge, upute se u pravila uređenja i građenja, kao i u moguće načine za sprovođenje planskih dokumenata.

Prvi uspesi u delovanju rada Ministarstva prostora na javno mnjenje uočavaju se nakon pokretanja inicijative „Ne davimo Beograd“, ideje koja je potekla iz ovog kolektiva. Prema rečima Ive Čukić, najveći doprinos ove inicijative jeste osnaživanje ljudi da reaguju, što se, u godinama kasnije, sagledava kroz porast broja lokalnih zajednica koje pokreću neka od urbanističkih pitanja u svom kraju sa željom da se i njihov glas čuje.

Sagledavajući delovanje Ministarstva prostora od njihovih početaka, osvrnuli smo se na prve akcije u vezi sa bioskopima Beograd i njihovom privatizacijom.

„Naš fokus, na početku rada, bilo je raspolaganje prostornim resursima u javnoj svojini, a to što su to bili prostori koji su imali neku kulturnu namenu,  bila je samo datost. Bilo je prirodno da ono što je naš kapital, uposlimo u funkciji onoga što su naše potrebe, problemi i neka potencijalna rešenja. Mi smo sa Bioskopima hteli da adresiramo nelegalnu privatizaciju Beograd filma, a ne nužnu nostalgiju što nema bioskopskih sala, to je samo išlo uz to. Akcija „Bioskopi: povratak otpisanih“, trajala je tri godine, bila je duhovita, prijemčiva i bez suviše komplikovanih reči i uperivanja prsta u konkretne ljude i probleme. Pokušali smo da kroz ovaj format prodremo tamo gde treba i to je dalo rezultate“, kaže Iva.

Na pitanje da li je, u proteklom periodu, došlo do promene statusa nekadašnjih prostora Bioskopa Beograda, Iva Čukić ukazuje na to da je bioskop „Zvezda“ jedini u vezi sa kojim se i dalje vodi pravni spor, koji bi, eventualno mogao malim akcionarima da omogući isplaćivanje vrednosti deonica. Sve ostale sale, koje su bile u vlasništvu Beograd filma, su, ili prepuštene propadanju ili prenamenjene, kao što je to slučaj sa bioskopima „Balkan“ i „Jadran“.

Beograd 2041

Višestruka delatnost Ministarstva prostora sagledava se i u izuzetnoj aktivnosti u vezi sa izradom Generalnog urbanističkog plana Beograda za period do 2041. godine. Ovaj sveobuhvatni dokument izrađuje se na svakih dvadeset godina i određuje smernice celokupnog razvoja grada, preko rasporeda stambenih zona, broja i veličine parkova do izgradnje nove komunalne infrastrukture i objekata. Jedan ovakav plan utiče na živote svih stanovnika grada, međutim, državne institucije nemaju dovoljo sluha za građanske inicijative.

„Nije reč o institucijama, već o pristisku koji se na njih vrši da sprovode planove koji se uglavnom tiču nekih većih investicionih ulaganja. Mi smo ovaj plan videli kao probni dokument, koji ima mogućnosti za korigovanje nejednakosti koje se stvaraju ovakvim razvojem. Ono što vidimo kao priliku jeste da zajednički kreiramo viziju Beograda u narednih 20 godina, odnosno da pričamo o tome u kakvom gradu želimo da živimo, da uključimo ljude u taj proces i da se istovremeno, s obzirom na to o kom periodu je reč, odmaknemo od dnevno-političkih tema, koje su često zamka u dijalogu oko koje se vrte razni partijski interesi, koje je nemoguće raščivijati i ući u neki konstruktivan razgovor“, ističe Iva Čukić.

Ministarstvo prostora, u okviru različitih projekata, sarađuje sa mnoštvom organizacija, grupa ljudi ili pojedinaca, koji se bave ovom ili sličnim temama, a u cilju participacije građana u upotrebi javnih prostora.

„Kada je reč o Generalnom urbanističkom planu Beograda, u celokupan proces smo, koji traje već preko godinu dana, uključili različite stručnjake i aktiviste sa kojima smo sarađivali na različitim projektima. U prvoj fazi kampanje, nazvanoj „Gde je plan?“, uglavnom smo uključivali aktiviste koji se bave različitim pitanjima, ljude iz „Krova nad glavom“, „Kritične mase“ i druge. U drugoj fazi kampanje – „Zajedno do rešenja“, pozvali smo petnaestak domaćih umetnika koji su, na osnovu priloga snimljenih u okviru prve faze, stvarali distopijske slike u vezi sa tim šta će se desiti, ako se sve ovako nastavi. Treća faza je bila faza u koju smo uključili stručnjake iz različitih oblasti, vođeni su onlajn razgovori pod nazivom „Povratak u budućnost“, a obrađivane su teme čistog vazduha, klimatskih promena, zelenila, stanovanja i participacije. Tu su bili ljudi iz Urbanističkog zavoda, iz Sekretarijata za zaštitu životne sredine i profesori sa Šumarskog fakulteta. Ono što smo pokušali ovim razgovorima jeste da mapiramo šta su problemi, ali i da na svaki od tih problema damo neke konretne odgovore šta je moguće uraditi u okvirima Generalnog urbanističkog plana, u kontekstu narednih 20 godina. U završnoj fazi trebalo bi da napravimo duži video prilog, u okviru kog ćemo sumirati sve što smo uradili tokom prethodnih godinu dana“, navodi Iva Čukić.

Aktivistički rad Ministarstvo prostora sprovodi u okviru svog kolektiva, uključujući i nekoliko ljudi koji nisu, nominalno, članovi, ali su angažovani u različitim akcijama. Njihov rad na terenu fokusiran je na edukaciju grupa ljudi voljnih da se aktiviraju u različitim inicijativama u očuvanju grada.

„Na terenu, mi pripremamo ljude za procese participacije urbanističkog planiranja, od upoznavanja ljudi da se nešto dešava u njihovom kraju, preko edukacije kako planski proces izgleda, priprema za pisanje primedbi i učestvovanja u javnim raspravama. Imamo format koji se zove Krizni štab, gde nas ljudi kontaktiraju ili mi kontaktiramo lokalne zajednice. U Beogradu smo radili sve, od Zvezdare, blokova, Jerkovića, Košutnjaka i Makiša… U poslednjih godinu dana svoje delovanje proširili smo i na druge gradove u Srbiji, poput Pančeva, Novog Sada i Požege. Imamo veoma ograničene ljudske kapacitete da bi pokrili celu državu, u tom smislu nam je svaka pomoć dobrodošla, stoga pokušavamo da dođemo do ljudi koji bi želeli da se uključe u naše aktivnosti, a i da znanje prenose dalje, da to ne ostane u jednoj situaciji, već da bude nešto što bi moglo da se preliva na druge društvene borbe“, kaže Iva Čukić.

Kada se podvuče crta, za prvih deset godina Ministarstvo prostora iza sebe ima 7 prenamenjenih prostora, više od 20 publikacija, više od 50 projekata, a podržali su i više od 15 grupa i organizacija. Ove brojke na papiru ne znače mnogo, ali u realnosti to su mnogobrojni osvojeni prostori i mnogobrojne izvojevane bitke za javni interes i bolji kvalitet života svih nas. Zato je Ministarstvo prostora dragoceno, jer se bavi ključnim pitanjima za našu budućnost.