By Naši omiljeni genijalni junaci sa dna
PER ASPERA AD ASTRA
PREKO TRNJA DO ZVEZDA
Godinu za nama obeležila je Netflixova serija „Damin gambit“ (The Queen’s Gambit) u kojoj glavna junakinja Elizabet Harmon, od introvertne devojčice iz sirotišta postaje svetska prvakinja u šahu. Upravo ova serija podstakla nas je da se podsetimo čestog motiva u literaturi i kinematografiji. Mnogobrojne su priče o genijalcima koji su prešli put od dna do samog vrha, postali veoma uspešni u različitim oblastima i pobedili svoju socijalnu predodređenost. Uz pomenutu seriju, izdvajamo još nekoliko filmova i serija čije smo genijalne glavne junake, koji su se otisnuli sa najnižih lestvica društva, obožavali.
SERIJA DAMIN GAMBIT (2020) Elizabet Harmon
Nastala je po istoimenoj knjizi Voltera Tevisa, a o tome koliko uticaj je imala ova adaptacija možda najbolje svedoči podatak da je knjiga bestseler na listi „Njujork tajmsa”, 37 godina nakon što je objavljena. Na samom početku serije upoznajemo devetogodišnju Bet Harmon koja je primorana da nastavi svoje detinjstvo u sirotištu, nakon što joj je majka tragično stradala. Introvertna i ćutljiva, Bet u domu nailazi na domara koji ubija vreme igrajući šah, i uspeva da ga ubedi da je nauči pravilima kako bi mu se pridružila u ovoj igri koja ju je zaintrigirala na prvi pogled.
Iz podruma sirotišta, do tutile svetske prvakinje u šahu. To je put koji je prošla junakinja serije sa neverovatnim talentom. Najveća prepreka koju je imala na putu je, kako to obično biva, ona sama.
Od oktobra kada je serija počela sa prikazivanjem, desio se neverovatan preokret u istoriji šaha, koji je godinama zapostavljan. Kupljeno je 250% više šahovskih tabli na „I-beju”. Na popularnoj onlajn platformi za igranje šaha Chess.com prijavilo se pet puta više novih igrača. Uprkos neverovatnom uticaju na popularizaciju ovog sporta, u fokusu serije „Damin gambit“ nije sam šah. U fokusu je glavna junakinja, kojoj je šah utočište, teren kojim suvereno vlada i na kom se oseća moćno. Serija govori o demonima sa kojima se genilajni umovi bore kako bi ostvarili svoj pun potencijal i ovenčali svoj talenat zasluženim priznanjima.
Prateći put junakinje, u samo sedam epizoda koliko ima ova mini-serija čiji kreatori su Skot Frenk i Alan Skot, gledamo meč Bet Harmon sa samodestrukcijom. Još u sirotištu, kao devetogodišnje dete počela je da koristi pilule za smirenje, koje su zaista u tom periodu, šezdesetih godina dvadesetog veka, davali deci u domovima kako bi ih lakše smirili i kontrolisali. Na neki način ona će stvoriti ideju o tome da njena genilajnost i uspeh u šahu nastupaju tek onda kada je pod dejstvom lekova. Glumica Anja Tejlor-Džoj odigrala je ulogu maestralno. Velika preporuka za seriju, ako je još uvek niste pogledali.
SERIJA LJUDI SA MENHETNA (2007-2015) Donald Drejper
„Mad Men“, još jedna serija čijeg glavnog junaka obožavamo. Don Drejper, koag tumači glumac Džon Hem, je kreativni direktor uspešnog marketinškog giganta, koji svaki proizvod može učiniti primamljivim genijalnim rešenjima za reklame. Bogat, uspešan, zgodan, Don Drejper je muškarac iz snova. On je i porodičan čovek koji ima ženu i troje dece. Mnogi bi pomislili da živi „američki san“, a ne život od šećerne vune u koji i sam sve manje veruje.
Najviše zbog toga što on jedini zna da Donald Drejper nije čak ni njegovo pravo ime. On je Dik Vitman, sin prostitutke koja je umrla na porođaju, nesrećni dečak koji je odrastao u bordelu u Pensilvaniji. Njujorka se dokopao samo zato što je u Korejskom ratu otrgao pločicu sa imenom i prezimenom poginulog vojnika, Donalda Drejpera.
Preuzimanje ovog identita za njega je bio prvi dan života. Sve pre toga precrtao je i obrisao. Karijera koju je izgradio pod novim imenom bila je zaslepljujući zrak u kom se njegova prošlost utopila. Ovu prazninu Don je pokušao da ispuni alkoholom, aferama, destrukcijom koja mu izmiče tlo pod nogama i primorava ga da se suoči sa svojim pravim identitetom.
Vredi upustiti se u ovu avanturu koja traje sedam sezona, ukupno 92 epizode. Njeni kreatori potrudili su se da što uverljivije prikažu život u Americi šezdesetih i sedamdesetih godina. Obuhvaćeni su mnogobrojni istorijski događaji, verno je prikazana moda tog vremena i društvene promene.
FILM DOBRI VIL HANTING (1997) Vil Hanting
Za ovo ostvarenje Met Dejmon i Ben Aflek, koji su uz Robina Vilijamsa glavni glumci, dobili su Oskara za najbolji originalni scenario, kada su imali samo 27 i 25 godina. Vil Hanting, kog tumači Met Dejmon, je neverovatno nadaren, matematički genije. Ali, on nije na naučnom univerzitetu u Masačusetsu kao jedan od studenata, već kao čistač. Ostao je bez roditelja i celo detinjstvo proveo u hraniteljskim porodicama, u kojima je imao samo loša iskustva.
Misterija ko rešava najteže zadatke koje profesor univerziteta postavlja kao izazov brzo je rešena. On saznaje za Vila i njegov neverovatan talenat, ali i preku narav i problematično okruženje, mnogobrojne prekršaje zbog kojih često završava u zatvoru. Upravo kao uslov da ga izvuče iz zatvora, profesor Vilu nudi obavezne časove napredne matematike i obavezne posete terapeutu.
Vil Hanting je još jedan od naših omiljenih junaka koji su na put do samog vrha krenuli sa dna. Ali Vil se razlikuje od ostalih, jer je on dugo odbacivao svoj talenat i genijalnost. Vil je spreman da ceo vek radi na gradilištu sa svojim prijateljima, prostodušnim i dobrim, ali ljudima bez perspektive. On je spreman da ostane rame uz rame sa svojim najboljim prijateljem Čakijem (Ben Aflek) i da do kraja života ne napravi nikakav uspeh, uprkos mogućnostima i lakoći kojom sve postiže.
U ovom filmu glavni junak bori se sa prihvatanjem onoga što ga odvaja od onih sa dna sa kojima se identifikuje, jer i sam odatle potiče. Ne propustite da pogledate ovu dramu u kojoj će Vilu na njegovom putu veliku pomoć pružiti terapeut, kojeg tumači Robin Vilijams.
FILM UPOZNATI FORESTERA (2000) Džamal Volas
Još jedan film o genijalnom klincu, koji ovog puta potiče iz crnačke porodice i živi u kraju u koji, kako kaže, ni policija ne sme da zalazi noću. Džamal Volas, kojeg tumači Rob Braun, je sportista. Svakodnevno i neumorno igra košarku sa drugovima iz bloka. Ipak, košarka je samo njegova ulaznica za druženje u okruženju u kom niko ne bi cenio i razumeo njegov pravi talenat, a to je pisanje. Dane provodi na terenu, a noći provodi pišući i čitajući dela najvećih svetskih pisaca.
Ovaj junak krije svoje nadprosečne veštine tako što u školi održava osrednje ocene, ne ističe se na časovima već sa drugovima popunjava poslednje klupe. Uradiće sve kako bi bio prihvaćen, pa tako pristaje i da upadne u stan čoveka koji ih svakodnevno posmatra sa prozora stana iz kog ga niko nije video da izlazi godinama. O njemu na terenu kruže samo strašne priče, legende o tome koliko je opasan i spreman na svakakve zločine, zbog kojih pretpostavljaju da se krije. Ipak, Džamal uskoro shvata da je reč o čuvenom piscu Vilijamu Foresteru, koji je za života objavio samo jednu knjigu koja ga je proslavila, za nju dobio Pulicerovu nagradu, a zatim nestao bez traga. Nije postojao pisac pod ovim imenom i prezimenom, ali kasnije se ispostavilo da je inspiracija za ovaj lik bio čuveni Džerom Dejvid Selindžer.
Kao i prethodni film, i ovaj je u osnovi priča o mentorstvu i uzajamnoj pomoći, susretu iskustva i mladosti. Ulogu pisca maestralno je odigrao glumac Šon Koneri, koji je prošle godine preminuo u svojoj 91. godini. Ostvario je ulogu anksioznog, namrgođenog starijeg čoveka, koji je zbog porodične tragedije odbacio sve, odustao od svakog kontakta sa ljudima, bez napora da svom životu povrati smisao i nadu. U tome mu pomaže Džamal, dok mu pisac daje savete kako da dobro izoštri spisateljsko pero, što će mu na kraju i obezbediti dobar status u prestižnoj školi.
No thinking – that comes later. You must write your first draft with your heart. You rewrite with your head. The first key to writing is… to write, not to think!
Finding Forrester (2000)
Ovo su samo neki od izmišljenih likova iz filmova i serija koje smo izdvojili, čiji put do uspeha i ostvarivanja genijalnog potencijala je bio trnovit, između ostalog i zbog okruženja i njihove teške životne situacije. Mnogo je više biografskih i dokumantarnih filmova koji prikazuju živote nekih od najčuvenijih naučnika ili umetnika, koji su sa samog dna uspeli da se vinu u najviše visine.
Piše: Maja Milić
