Film „Minari“ – put do sna o dostojanstvenom životu

Krajnje realna, krajnje životna priča koja se živi svaki dan. Svevremena. 

„Minari“  je drama iz 2020. godine, koju je režirao Li Ajzak Čung, američki reditelj korejskog porekla. Govori o korejskoj porodici koja se seli iz Kalifornije u Arkansas tokom osamdesetih godina prošlog veka, u potrazi za novim, drugačijim životom. Film je osvojio nagradu Zlatni globus za najbolji strani film, a ove godine je nominovan za šest BAFTA nagrada i šest Oskara u kategorijama scenarija, režije, glume, muzike i najboljeg filma. 

Film prati porodicu Ji, koju čine roditelji Džejkob (Stiven Jan) i Monika (Jeri Han), kćerka En (Noel Čo) i najmlađi član, sin Dejvid (Alan S. Kim). Njima se kasnije pridružuje i baka Sundža (Jun Ju Džang).

Džejkob je vredan i požrtvovan. Njegov san je da napravi sopstvenu farmu, gde će gajiti voće i povrće iz rodne Koreje. Ulaže velike napore da ostvari taj cilj. Neće više da radi u fabrici bez obzira na zaradu. Ono što želi najviše od svega je da u očima dece vidi sopstveni životni uspeh, što može možda da se protumači i kao sebičnost. Za razliku od njega, Monika je uglavnom pesimistična i želi da se vrati u Kaliforniju, pogotovo kada se njenoj majci pogorša zdravstveno stanje. Više je naklonjena porodici. Ona radi da bi živela, za nju je posao samo to – posao. I majka i kćerka En su brižne, posebno je nežan odnos starije sestre prema bolešljivom mlađem bratu. 

Ipak, najstariji i najmlađi član porodice – baka i unuk definitivno kradu svima pažnju, oči su uprte u njih tokom celog filma. Njihova duhovitost, dijalozi, odnos i na kraju bliskost dolaze do izražaja. Na neki način, gledaoce ovaj film može da podseti i na njihove porodice i članove, baš kao što je mene podsetio.

Svaka uloga je odlično odigrana, da se na trenutke dobija osećaj kao da gledamo pravi dokumentarac. Skoro sve scene su tako prirodne, prisne i porodične. Stiven Jan je nominovan za Oskara za najboljeg glumca u glavnoj ulozi, a za najbolju glumicu u sporednoj ulozi je nominovana Jun Ju Džang. Ove nominacije su potpuno opravdane i zaslužene, kao i nominacija za muziku, koja se sjajno uklapa u temu i atmosferu filma.  

Ono što „Minari“ na savršen način predstavlja je upravo život. Svakodnevni, neposredan život jedne prosečne porodice. Mislim da je takav utisak hteo da nam ostavi režiser, i uspeo je u tome. U vreme napredne tehnologije, previše informacija, ubrzanog života, lažnih osećanja, iluzija i fantazija nama treba nešto kao što je „Minari“ – iskreno, normalno, životno. 

Režiser je verovatno bio inspirisan sopstvenom životnom pričom. Naime, on je tokom osamdesetih živeo na farmi u Arkansasu, u sličnoj kući na točkovima u koju se seli porodica Ji u filmu.

„Minari“ zajedno sa filmom „Parazit“ iz 2019. godine (koji je režirao Bong Džun Ho) su jedini filmovi na korejskom jeziku nominovani u kategoriji najbolji film za Oskara. „Parazit“ je izmenio istoriju kao prvo ostvarenje koje nije na engleskom jeziku nagrađeno Oskarom u kategoriji za najbolji film. Videćemo da li će sličan uspeh ostvariti i „Minari“. Uživajte!

Piše: Ines Teodosijević