Euforija je zaista prava reč za ono što je nastalo nakon što je mladi levoruki indi rok duo Buč Kesidi, koji čine Luka Racić (gitara i vokal) i Zoran Zarubica (bubnjevi i vokal) objavio svoj drugi album 2019. godine. Ispratili su ga zapaljivi nastupi, između ostalog u Zagrebu, na Exitu u Novom Sadu, u Kragujevcu, Nišu i u Beogradu, gde je sala Amerikana Doma omladine dva puta bila prepuna.

Foto: Sofija Modošanov i Ivana Tešić

Drugi album i singlovi „Nema ljubavi u klubu“, „Đuskanje ne pomaže“ i „Tiho“ koji su ga najavili i na neki način obeležili, još više su za mladi dvojac iz Pančeva vezali publiku, kojoj se dopao prelaz na moderniji i više elektronski zvuk.

Kao da je sva energija razbojnika sa Divljeg zapada, istorijske ličnosti koju je ekranizovao Džordž Roj Hil u vesternu „Buč Kesidi i Sandens Kid“, prešla i na bend koji je dobio naziv po ovom junaku, jer je to bio prvi film koji su članovi zajedno pogledali, započeli druženje, a kasnije i stvaranje muzike. Tako sastav Buč Kesidi sada ima svoju „divlju hordu“, koja ih vatreno bodri i podržava jer ništa ne može tako dobro da ih pomeri kao sasvim iskrene pesme benda o stvarima koje su i sami proživeli, u klubu ili posle duge neprospavane noći.

Kad bismo imali neku mašinu koja bi brzo premotala film od ovog trenutka pa sve do 2014. godine kada je, tada tročlani bend Buč Kesidi bio na početku, bilo bi nam jasno da ništa u njihovom ogromnom sadašnjem uspehu nije bilo slučajno. Sve što su sada, gradili su kreativno, uporno, promišljeno. Gotovo proročki su pogodili da bi se ovde slušala indi rok muzika, inspirisana bendovima Artic Monkeys, Franz Ferdinand, Tame Impala. Nadamo se da će proročki ostvariti i nastup u Areni, koji priželjkuju.

Sa članovima benda Buč Kesidi razgovarali smo u lepoj atmorsferi prodavnice muzike i kafe-restorana „Metropolis“, nekoliko dana nakon njihovog onlajn koncerta na Dočeku 7529. u Novom Sadu. Otkrili su nam svoje dalje planove – pripremu novog albuma, singlova, i FILMA! Da, dobro ste pročitali. Kultur Panel saznaje da je Buč Kesidi snimio svoj prvi koncertni film koji nas, ako sve bude u redu, očekuje na proleće!

Počnimo od povoda, koncerta u Novom Sadu, da li ste prvi put nastupali bez publike?

Z: Već smo imali ovakve nastupe, ali je ovo bio prvi u formi onlajn koncerta koji je sad popularan. Ne važi se Instagram live sa akustičnim gitarama.

Kako vam se svideo ceo koncept Dočeka 7529. godine?

Z: Strava je! Napokon je neko, posle više od deset meseci koliko traje pandemija, napravio projekat, pravi onlajn festival koji ima adekvatan line up. Zanimljivo je to što su obuhvatili i plesne forme između koncerata, mislim da je to zapravo dobar koncept i medijski odlično pokriven, a i ljudi su ga ispratili.

L: Ljudi su iščekivali neki naš onlajn koncert, pitali su nas za to, ali ipak mislim to treba da organizuje neko ko se time profesionalno bavi.

Z: Umesto da se prilagode situaciji, svi su stali za vreme pandemije i počeli da kukaju kako nemaju posla. U drugim zemljama postoje organizacije koje realizuju onlajn koncerte. Dua Lipa, Miley Cyrus, Justin Bieber, oni su imali koncerte koji su se plaćali. Ali, sa druge strane, i da se organizuju kod nas ne znam ko će u Srbiji to da plati. U svakom slučaju, nadamo se da ova situacija neće još dugo trajati.

U 2020. godini ste krenuli da osvajate region, međutim korona je poremetila planove. Da li je to sledeći korak na putu do cilja? A svi znamo koji je cilj – najmalje sedam koncerata u Areni i nominacija za Gremi. 

L: Cilj je globalna dominacija!

Z: Mi imamo male ciljeve u okviru benda, za sad je to Arena. Imali smo Amerikanu u Domu omladine Beograda, napunili smo dve, a mogli smo i treću. Arena je sledeća!

L: Nastavljamo da osvajamo region obavezno, od Makedonije do Slovenije za početak, a posle ne znam…Bugarska, Albanija, Grčka…

Z: Da budemo car Dušan rock’n’roll Srbije!

Da li imate utisak da se u regionu već pročulo za Buč Kesidi?

Z: Pesma „Euforija“ je bila druga najslušanija pesma u Hrvatskoj, na njihovom Deezer-u. Imali smo i koncert tamo, koji je maltene bio kao u Beogradu. Tražila se karta više, gomila ljudi nije mogla da uđe, već posle održanog koncerta tražili su novi. Sve smo to imali u planu, ali se desilo ono što se desilo. Korona nas je prekinula u sred turneje koja je trebalo da obuhvati čak 40 koncerata.

L: U Hrvatskoj i u Bosni sam siguran da se sluša baš dosta, tako da region – tu smo!

Z: Propala je i cela festivalska sezona, a imali smo ponovo Exit i sve velike festivale po Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i Srbiji.

Kako izgleda dan kada imate nastup, imate li neki ritual?

Z: Kad su turneje, veče pre stvarno umemo da zaginemo pa nam je onda malo teže da se probudimo. Onda uglavno idemo do drugog grada, imamo tonsku probu i volimo da u tom gradu damo intervju za njihove portale. Važno nam je da pričamo s ljudima koji nemaju mogućnost toliko često da dolaze u Beograd ili Pančevo.

Kad se približi nastup, je l’ imate tremu?

L: Mislim da bi trema skroz nestala da smo imali sve ove koncerte. Meni je sad u Novom Sadu bilo malo čudno, jer više od pola godine nismo svirali.

Z: Drugačije je kad imaš publiku, njihova energija te natera da budeš i precizniji i koncetrisaniji, a kad su tu samo kamere onda je to više zezanje. Čuješ ljude iz svoje ekipe i više komuniciraš sa njima nego sa publikom.

Kako izgleda proces rada na pesmi, od ideje do realizacije?

L: Ovako…počnemo pojedinačno sa nečim, i onda manje-više sve to srušimo kad se nađemo. Ali ipak ostane bar 20% onoga što je suština te pesme i što treba da bude tu. Pustimo da prođe malo vremena, pa onda opet pokušamo da napravimo nešto od one početne ideje. Možda smo i mi neke pesme napisali u cugu. Ali, ono što pamtim je to, ponavljanje i stalno vraćanje na početak. Kad napravimo nešto onda to pokažemo producentu Milanu Bjelici.

Z: I onda je on u fazonu: „ljudi ovo vam je baš loše”. Početak je neki dobar tekst, neka dobra rečenica, emocija, atmosfera i neka melodija koju misliš da će ljudi moći da prepoznaju odmah, čim je prvi put budu čuli. Onda idu ti muzički elementi, da li ćemo ovaj sintisajzer ili onaj, zapravo sve ostalo teži ka tome da doprinese tekstu, atmosferi i emociji. Milan nas poznaje od kad smo bili klinci, on nas je bukvalno naučio da pravimo pesme. Ne meša se u tekst, ali nas tera da muzički oblikujemo pesmu što bolje, da budemo što konkretniji u izrazu. Svako ko se bavi time treba da ima čoveka koji stoji sa strane, a to je zapravo producent.

Vi sada već imate odličan tim koji radi sa vama, ljude koji učestvuju u stvaranju spotova, kostima, nastupa. Mnogo pažnje pridajete vizuelnom identitetu benda. Koliko je to uticalo na vaš dosadašnji uspeh?

L: Sigurno da jeste, retko ko može sebi da priušti da ne obraća pažnju na to. I to je deo ovog posla, ako možemo da doprinesemo tome, zašto ne bismo.

Z: Imamo tim koji je zadužen za muziku, to su Milan Bjelica, Pera Pupić, Stevanovići iz studija „Krokodil” gde smo snimili oba albuma. Imamo puno poverenje da će sve što budemo napravili biti na vrhunskom, svetskom nivou produkcije. S druge strane imamo ljude, prijatelje sa kojima smo se konektovali kroz muziku i njihov rad. Pre svega Luka Trajković, kog smo upoznali na snimanju spota „Draga“ gde je on shvatio na koji način može da oblikuje naš vizuelni identitet. Pa onda Vedrana Vukojević, koja je napravila posebnu atmosferu u našim spotovima. I ostatak tima je fenomenalan!

Foto: Vedrana Vukojević

Super je to što su svi oni umetnici iz različitih oblasti. Negde ste već i rekli da pokušavate da ujedinite umetnike, da napravite atmosferu i sinergiju kakva je postojala recimo osamdesetih godina.

Z: Da, tako je. Osamdesetih su svi radili sa svima, saradnja se prelivala i u pozorište i na radio i na muziku i koncerte, svi su radili zajedno!

Imamo i jednu ekskluzivu, saznali smo da ste nedavno završili snimanje filma. O čemu se radi?

L: Pošto je korona i nismo mogli da imamo koncerte došli smo na ideju da snimimo neki live session. Naša početna ideja je bila slična koncertu koji smo sad imali u Novom Sadu. Nas dvojica na sceni, svetla i to je to.

Z: Nudili su nam čak i da nam to snime, ali smo mi shvatili da će mnogo bolje da izgleda ako to budemo napravili sami jer imamo svoju odličnu ekipu. Kad smo odlučili da uđemo u taj projekat zvali smo mladog reditelja Davida Jovanovića, koji je sve to preokrenuo u film.

L: Najveći deo filma mi sviramo pesme, a sve što se dešava između je mini-narativ koji te pesme povezuje. Planiramo da film izađe u martu i da ode u bioskope.

Z: Naslov filma je Buč Kesidi Euforija uživo, zato što je to zapravo koncertni film sa igranim i dokumentarnim delovima.

Osim toga šta još pripremate u 2021. godini?

L: Spremamo novu muziku, novi album, ali još uvek ne znamo u kom će pravcu da ode. Može da bude deset, može da bude i dvadeset pesama, nećemo još da razmišljamo o tom finaliziranju.

Z: Sigurno neće biti isto kao ovaj album, samo i dalje tražimo koji je to novi zvuk. Sigurno ćemo prvo objavljivati singlove, a biće i spotova. Mislim da se kroz spotove zapravo najbolje pravi taj vizuelni identitet i novi album će sigurno nositi nešto novo, vizuelno drugačije.

 

Autorke intervjua: Maja Milić i Nikolina Srećković

What's your reaction?

Excited
0
Happy
0
In Love
0
Not Sure
0
Silly
0

You may also like

Leave a reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

More in:Intervju