BlogIzložbe

Bezvremeni trag tuša karikaturiste Aleksandra Klasa

October 12, 2021580 views0

Ako na internetu tražite fotografiju Aleksandra Karakuševića Klasa, našeg čuvenog karikaturiste koji je ostvario regionalni i svetski uspeh, teško ćete je pronaći. Ali ćete zato pronaći veliki broj karikatura na kojima se njegov lik jasno nazire.

Čovek sa naočarima, brkovima i nezaobilaznom lulom, koja je bila njegov zaštitni znak, jedinstvenom pojavom i energijom inspirisao je mnoge kolege da urade njegovu karikaturu. Ti radovi samo su delić izložbe “Klas – karikature”, autorke Gorane Stevanović, otvorene u galerijskom prostoru Narodne biblioteke Srbije koja čuva celokupnu zaostavštinu velikog umetnika.

Klas — to je onaj sa naočarima, brkovima i lulom. Naočari mu služe da bolje vidi smešnu stranu života. Brkovi – da deluje ozbiljnije nego što jeste. Za šta li mu samo služi lula?

Jedan podatak dovoljno govori o njegovoj veličini – ušao je u Ginisovu knjigu rekorda 1990. godine kao najnagrađivaniji karikaturista na svetu. Za života, od 1927. do 2002. godine, stigao je da izgradi impresivnu karijeru koja je počela sredinom XX veka kada je postao najmlađi karikaturista “Ježa”. Nekoliko godina kasnije pridružio se timu “Ilustrovane politike” u kojoj je ostao do kraja radnog veka. Bio je član ULUPUDS-a, a od 1959. godine stekao je status istaknutog umetnika. Učestvovao je na gotovo svim izložbama udruženja, kao i na trista devedeset izložbi u zemlji i inostranstvu, od čega je priredio četrdeset samostalnih u periodu od 1952. do 1994. godine.

Radovi na izložbi grupisani su po važnim segmentima njegovog stvaralaštva, a centralni deo čine upravo karikature koje je radio za časopis “Jež” od 1950. do 1990. godine i one koje je stvarao za svoju drugu kuću, “Ilustrovanu politiku”, u kojoj je bio urednik rubrike “Smeh”. Izdvojene su i samo neke od najznačajnijih nagrada najnagrađivanijeg karikaturiste.

Posebno je zanimljivo videti njegove lične predmete. Tu je Klasov planinarski šešir i knjižica Planinarskog saveza Jugoslavije, koji otkrivaju njegovu ljubav prema tom sportu. Ljubav prema putovanjima vidi se na prvi pogled, već po velikom broju skica kojima ukazuje na njemu najupečatljivije prizore iz različitih gradova – Pariza, Venecije, Marburga, Kotora i mnogih drugih.

A šta vidimo na njegovim karikaturama? Vidimo sudbinu običnog čoveka koju Klas ilustruje sa dosta humora i podsmeha, ali bez reske, opore ironije i sarkazma. S obzirom na to da je stvarao u drugoj polovini XX veka, a da bi mnogi radovi mogli da se nađu u sutrašnjoj dnevnoj štampi, jasno je koliko je i danas aktuelan. Trag njegovog tuša i dalje je svež. Na većini radova možemo prepoznati različite aspekte naše svakodnevice u kojoj problemi koje je Klas ilustrovao nisu nestali, već su se samo multuplikovali.

Skoro svaki detalj na izložbi, koja je otvorena u Narodnoj biblioteci Srbije do početka decembra, navešće vas na razmišljanje. A to je upravo i bila Klasova osnovna ideja.

“Karikatura, posebno novinska, svojevrsni je komentar, primedba, vic i smešna slika. Čitaćete nekad duge stupce raspevanog novinara, a na kraju možda nećete biti zadovoljni. Pogledaćete katkad jednu karikaturu i sve će vam odmah biti jasno. A karikaturistima često nije lako. Treba hitro reagovati, biti duhovit, dobar crtač. U toj profesiji nije baš sve ružičasto, a i tuš je nekako previše crn. Zato karikaturista gleda jednim okom na više strana. Istina, karikaturista ne može da promeni neko stanje, ili da poboljša nešto što je loše. To nikako ne može. Ali može da vas navede na razmišljanje, a to je već dovoljno. O smešnim stvarima treba ponekad razmišljati ozbiljno.” Aleksandar Klas