By Preporuka – Pet filmova van engleskog govornog područja
Strani filmovi izvan američko-engleske kinematografije imaju drugačiji pristup ne samo filmu kao takvom, nego i odnosu prema životu, porodici, osećanjima, veri, ljubavi… Ovom prilikom vam predstavljam pet filmova van engleskog govornog područja iz različitih delova sveta.
Burning (Izgaranje) – 2018.
Film dolazi iz Južne Koreje, a režiju potpisuje Li Čeng-dong. Neverovatan i napet psihološki triler. Meni je držao pažnju sve do samog kraja, iako je duži film sporijeg tempa. Ističe se sjajan dijalog, kao i uznemirujuća atmosfera, koja je bila najizraženija u poslednjim scenama. Prisutan je motiv vatre koji se prožima kroz ceo film, a u jednom trenutku je i deo kulminacije filma. Kada gledam korejska filmska ostvarenja, uvek mi u dobrom sećanju ostane vrhunski urađena fotografija, odlična gluma i glumačka ekipa koja imam utisak da je pažljivo birana. Scenario je zasnovan na kratkoj priči japanskog pisca Harukija Murakamija, u kojoj je vatra takođe jedan od glavnih motiva.
Burning prati momka koji se slučajno sreće sa nekadašnjom komšinicom. Ona ga kasnije upoznaje sa muškarcem kojeg je upoznala na putovanju. Na vama je da otkrijete šta će se dalje dešavati u životima ovo troje mladih ljudi, i da njihovu ‘situaciju’ protumačite na svoj način. Ako želite da gledate nešto drugačije i jedinstveno, to su definitivno filmovi korejske režije i produkcije, o kojima bih mogla da pričam danima!
Burning
Delicatessen (Delikatesna radnja) – 1991.
Meni jedan od omiljenih, francuska crna komedija čiju režiju potpisuju Mark Karo i Žan-Pjer Žene (režirao i Čudesnu sudbinu Amelije Pulen). Originalno ime filma je ime mesare, u kojoj radi jedan od glavnih likova, Klape – mesar profesionalac i upravnik zgrade. Odmah na početku filma se pojavljuje i Luison, novi stanar i domar, ne sumnjajući da ostali stanari zgrade kriju strašnu tajnu… Tu je i Žuli, Klapeova kći, koja se zbližava sa Luisonom. Dalje vam neću otkrivati, Delicatessen jednostavno mora da se pogleda.
Delicatessen
Sve je savršeno, od muzike i ‘’bolesne’’ žućkasto-zelenkaste boje koja je korišćena u filmu, do kostima i stila samog filma (koji nije za svakoga). Čini mi se kao da je Delicatessen u stvari put u neki drugi, post-apokaliptični, paralelni univerzum i gledanje ovog filma je jedno nadrealno, bizarno, zabavno iskustvo. Preporučujem svima da ga ’okuse’, jer je prava ’poslastica’!
Wild Tales (Divlje priče) – 2014
Argentinski film Wild Tales (Divlje priče) prikazan je 2015. godine na FEST-u. Režiser Damijan Šifron je spojio par ideja za više filmova u jedan. Bujna mašta, kreativni i nesvakidašnji pristup filmskoj umetnosti i stvaralaštvu čini Wild Tales jednim od najoriginalnijih filmova koje sam gledala. Ova tragikomedija je omnibus, sastavljen od šest kratkih ludih priča, koje prikazuju raznolike ljudske osobine, razmišljanja i reakcije na stresne situacije u njihovim životima.
Preljuba, ubistvo, nesreća, glupost, obračun, eksplozija. Za svaku priču postoji neki šokantan događaj i razrešenje istog na čudnovat način. Svaka za sebe može biti i poseban film jer ima dovoljno materijala za takvu pojedinačnost. Wild Tales prikazuje pravu ljudsku prirodu, priču o osveti, samokontroli i društvu u celini.
Wild Tales
Where Is the Friend’s House? (Gde je kuća mog prijatelja?) – 1987.
Abas Kijarostami je iranski reditelj poznat po ostvarenjima kao što su Taste Of Cherry i Close Up. A pre ta dva filma, izašao je Where Is the Friend’s House? (Gde je kuća mog prijatelja?) iz 1987. godine. Iako se ovo filmsko ostvarenje delom smatra dečijim filmom/dramom, itekako se bavi ozbiljnim temama kao što su odanost, prijateljstvo i pravednost. U ovoj drami se posebno izdvaja dečija gluma, koja mene podseća na film 400 udaraca.
Where Is the Friend’s House (1987)
U vremenu kad je igra bila na ulici, bez telefona, kompjutera, i svega onoga što razvoj tehnologije nosi sa sobom, dečak Ahmad ide u susedno selo da vrati svesku drugaru iz klupe, jer će bez nje biti izbačen iz škole. Ahmed ozbiljno shvata svoj zadatak i uporan, kreće u misiju. Tokom filma se prikazuje i tradicionalni, konzervativni način vaspitanja – u kom je disciplina najbitnija, i razmišljanja ljudi u iranskom selu koji žive jednostavnim, siromašnim životom. Ovo je svevremena priča i mislim da je važno pogledati Where Is the Friend’s House? jer bi na taj način i odrasli mogli da nauče nešto od dece, čije su namere iskrene i neiskvarene.
The Guilty (Krivica) – 2018.
The Guilty (Krivica) je misteriozni danski triler iz 2018. godine, delo režisera Gustava Molera. Ono što je interesantno kod ovog filma je da mi možemo da vidimo samo jednu lokaciju – policijsku stanicu i samo jednu osobu – policajca Asgera. On dobija poziv od žene koja tvrdi da je kidnapovana. Ali naravno, kao što je uvek slučaj, nije sve kao što izgleda. Asger vodi bitku sa vremenom, koje mu ponestaje. Da li će uspeti da spasi kidnapovanu ženu i njenu decu? Da li su oni uopšte u opasnosti? Čija je ovo krivica? To su samo neka pitanja od mnogih koja krenu da vam se vrzmaju po glavi kada gledate ovaj film.
The Guilty
Krivica pruža savršen spoj neizvesnosti i radoznalosti – ne znamo kako će radnja da se završi ali nas baš to vuče da nastavimo da gledamo. Najzanimljivije od svega je to da je ovo akcioni triler, ali bez ikakve prave akcije. Baš zato mi se dopada. Ove godine će izaći njegov američki rimejk, sa Džejkom Džilenholom u glavnoj ulozi. Videćemo da li biti podjednako fantastičan kao original.
Uživajte!
Piše: Ines Teodosijević
