By Maja Šuša: Nije lako biti influenser
Za novu predstavu „Ćao svima“, koja će premijerno biti izvedena u ponedeljak 27. septembra u Dorćol Platz-u, ekipa Reflektor teatra napravila je pravi pozorišni eksperiment. Glumci igraju influensere, a da bi stvar bila zanimljivija, za svakog lika kreirali su instagram profil i izgradili njegov imidž na mreži. Sada je došao trenutak da se donese odluka, ko je najbolji influenser Reflektor teatra?
Autori su istraživali kakvi tipovi influensera postoje i tako napravili četiri tipska lika – Šminkera Junija, tatto umetnicu Tašu, aktivistu Ejt O Ejt-a i instruktorku zabave Nedu Matić.
Predstava se odvija u viruelnom i stvarnom prostoru i traje ceo dan. Za to vreme publika će imati priliku da se upozna sa likovima, da im postavlja pitanja i da učestvuje u njihovim svakodnevnim aktivnostima.
Sa glumicom Majom Šušom, koja u predstavi tumači lik Nede Matić, razgovarali smo o njenom liku, o ovom veoma interesantnom pozorišnom iskustvu i o zanimanju influensera za koje kaže da nije uopšte lako. Otkrila nam je kako je izgledao proces stvaranja lika Nede Matić.
Neda promoviše najbolje žurke i bavi se modom. Njena omiljena boja je roze i pije samo belo vino. Kada je bila mala htela je da bude direktorka škole ili voditeljka dnevnika ili da dobije Nobelovu nagradu i nakon toga je vrati iz protesta. Od svojih loših osobina izdvaja tvrdoglavost i nezrelost. Želi da proširi svoj brend naočara za sunce „Nedamise“. Uskoro će početi da pravi i torbice za žurke u koje mogu da stanu samo tri stvari. Upoznajte Nedu Matić. Upoznajte divnu glumicu Maju Šušu.
Foto: Natalija Milošević
Koliko se Vama dopao ovaj projekat, koliko je bilo zanimljivo zaista oživeti nekog influensera?
Na predstavi smo počeli da radimo sa idejom da ćemo se baviti slobodom i da ćemo preispitivati šta su za nas slobode u različitim okvirima, od digitalnog sveta do realnog života. Zapravo tek posle nekoliko meseci rada izdefinisala se ideja da će naši likovi biti influenseri. Meni je to u prvom trenutku bilo čudno, bila sam skeptična. U stvari, nisam nalazila konekciju između slobode i onoga što mi treba da ostvarimo na društvenim mrežama. Sada, što više radimo na likovima i što više razgovaramo o njima, što više vidimo kako se njihove životne priče reflektuju na ono što rade na mrežama i obrnuto, kako život na mrežama utiče na njihov privatni život, sve odjednom ima mnogo više smisla. Zapravo smo svi zavoleli naše likove i kroz čitav taj rad naučili šta znači biti influenser, koliko je to teško i naporno. Došli smo do toga da najiskrenije branimo influensere i da želimo da se lišimo svih opštih mesta, svega što ljudi obično misle o njima.
Koliko su influenseri zapravo slobodni?
Tek sada sam uvidela koliki je spisak njihovih obaveza. Tu je plan objava, tu je sve ono što sami moraju da smisle, snime, slikaju. Ogromna organizacija stoji iza toga, čak i za jedan najobičniji reels koji traje dvadeset sekundi. Nikad nisam doživljavala posao influensera na taj način. Svaki od naših likova je imao tim od desetak ljudi koji radi za njegov lik. Influenseri uglavnom sve to rade sami.
Kako biste opisali Vaš lik, Nedu?
Neda je mlada, urbana devojka koja je svoj identitet pronašla kroz žurke, kroz izlaske. To osećanje da je ona kraljica zabave donosi joj mnogo samopouzdanja i sigurnosti. Misli da je sve što radi fenomenalno. Zapravo, iza svega toga stoji mnogo nesigurnosti u sebe, u sve što radiš. Mislim da je jedna krhka duša koja samo želi da bude prihvaćena.
Jedna od kritika koje se često upućuju influenserima jeste da na pogrešan način koriste svoju popularnost, da šalju površne poruke i grade površne odnose. Ne svi naravno. Šta nedostaje mnogim influenserima kako bi to zanimanje bilo prihvaćenije?
Mi se u predstavi poigravamo sa terminom vrednosti. Razmišljala sam o tome koga pratim na svom profilu i stvarno ima ljudi koji se bave influensingom, koji rade fenomenalne stvari i koji koriste prostor da pričaju o važnim temama. Tako doživljavam i svoje postojanje na mrežama. Ako me već prate ljudi onda mogu da ukažem na stvari koje smatram da su važne, na teme o kojima mislim da treba da govorimo. Slušala sam neki intervju sa Branom Antović koja je pričala o tome da je zapravo svaki naš profil na mrežama ujedno i mali portal, mali medij. Ako bismo prihvatili to da imamo medij u rukama i da možemo mnoge važne stvari da uradimo na mrežama, da profili ne moraju da budu prepuni selfija i toga šta smo jeli, pili ili gde smo izašli, mnoge društvene teme bi mogle da se pokrenu. Kao što su se velike stvari već desile i pokrenule na mrežama, ali to može da raste još više.
Da li trenutno ima više onih koji stvarno daju tu vrednost ili više onih koji su influenseri zato što su lepi, skupo se oblače ili slično?
Nažalost čini mi se da najviše pratilaca imaju ti drugi. Mislim da ima mnogo ljudi koji pokušavaju da nešto smisleno urade na mrežama, ali obično to nisu ljudi koji imaju toliko veliki broj pratilaca. Čini mi se da tek sad svi učimo šta i kako treba da radimo na našim profilima. Definitivno je došao trenutak kada je ljudima muka od selfija, filtera i svih ostalih sadržaja koji su lažni. Samo treba da promislimo šta možemo da uradimo na mrežama da to ima nekog smisla.
Foto: Natalija Milošević
Zašto ljudi treba da dođu da pogledaju predstavu „Ćao svima“?
Sigurna sam da će se dobro zabaviti i razmisliti o stvarima koje su svakodnevno u našem životu. Moći će da se zapitaju gde je u stvari njihovo mesto i na mrežama i u životu i kakav je njihov pogled na ovu situaciju. Zanimljivo je to što tema nije obrađivana u pozorištu i svakako otvara nova pitanja. Cela predstava je jedno novo iskustvo, malo drugačije i neobičnije od onoga što susrećemo inače.
Naslovna fotografija: vremeza.com
