Intervju

Iva Ilinčić: Moja Štefica je slična meni

October 21, 2021467 views0

U predstavi „U raljama života“ Andreja Nosova koja će premijerno biti izvedena 23. oktobra u Beogradskom dramskom pozorištu, uloga Štefice Cvek poverena je mladoj glumici Ivi Ilinčić koja svojim pozorišnim i televizijskim angažmanom već neko vreme osvaja publiku. Predstava je nastala po romanu Dubravke Ugrešić u dramatizaciji i adaptaciji Biljane Srbljanović.

Priča o Štefici Cvek koja živi u oblacima i čezne za ljubavlju dobro je poznata ljubiteljima domaće književnosti ali i kinematografije, jer roman ima i poznatu filmsku adaptaciju iz 1984. godine u režiji Rajka Grlića. Međutim, po najavi autora predstave, imaćemo priliku da upoznamo Šteficu Cvek u sasvim novim okolnostima. Njena priča odvija se u današnjem Beogradu.

Mlada glumačka ekipa, važna pitanja koja predstava otvara o slobodi izbora, o položaju žene i o ljubavi i sreći kao iluziji, podižu lestvicu očekivanja. Uoči premiijere razgovarali smo sa mladom glumicom Ivom Ilinčić o njenom liku u predstavi i drugim veoma uspešnim projektima.

Svaki put kada dođem u Beogradsko dramsko pozorište fascinira me energija koju ste vi mladi uneli. Kakav je vaš međusobni odnos, koliko se podržavate u svim tim projektima i premijerama?

Meni je definitivno najznačajnija stvar što sam došla u ovo pozorište. Mlada ekipa je zapravo ključna stvar zbog koje sam tu. To su divni ljudi sa kojima sam postala zaista prijatelj. Naravno nije prirodno da sa svima budete bliski, ali međusobno zaista imamo ludu energiju i ludu želju da radimo, što je jako važno iskoristiti u ovom trenutku. Tako da sam jako srećna i zahvalna što imam sve njih uz sebe.

Kako ste spremali lik Štefice u predstavi „U raljama života“? Koliko ste se udaljili od filma i od romana?

Nama zapravo film ni u jednom trenutku nije bio polazište. Baza nam je bio roman Dubravke Ugrešić. To jeste neko prošlo vreme, ali imam utisak da se nije mnogo toga promenilo po pitanju nametnutih stvari i po pitanju toga šta žena treba, a šta ne treba da radi. Ovde je žena u centru dešavanja. Proces je bio težak, u početku smo se jako borili sa tekstom, ali uhvatili smo se u koštac. Čini mi se da mi fali još malo vremena da sve to posložim, ali je meni kao Ivi ta uloga došla u pravo vreme i zbog toga sam uspela da razumem Šteficu i sve borbe koje ona vodi.

Kakva je Štefica u Vašoj interpretaciji, kakav lik ste izgradili?

Ona je jedna sasvim normalna, obična devojka koja se ne uklapa u svet oko sebe. Ona je čista duša, naivno veruje u divan kraj, u to da su svi ljudi u svojoj biti jako dobri. Nema isprljan um niti zadnje namere. Jako dobro razume svet oko sebe, ali ne odustaje od svoje dobrote. Tako sam je gradila. Nismo zadržali radnju filma, naša predstava se odvija u okviru jedne devojačke večeri povodom koje se okupila ekipa mladih ljudi, i to je sve što mogu da otkrijem.

Nedavno ste imali i premijeru predstave „Living room“ u okviru Bitef festivala, kakvo je bilo to iskustvo?

To mi je bilo jako lepo iskustvo. Reditelj Ersan Montag je radio sa nama veoma kratko, ali efikasno, takav rad i takvu disciplinu nisam do sada upoznala. Taj teatar je meni lično malo dalji, prvi put sam se našla u tako nečemu, ali čini mi se da smo se dobro snašli.

Vesna Čipčić je glumila sa Vama i u toj, a sada i u novoj predstavu „U raljama života“. Kako je doživljavate, kao uzor, koleginicu, prijateljicu?

Ona ima neverovatnu životnu energiju i toplinu, raduje se životu svaki dan. A kada vidim neke njene glumačke borbe apsolutno se identifikujem i shvatam da one s godinama ne prolaze i da je sasvim u redu biti nesiguran, ne plivati dobro u nečemu i prosto postavljati pitanja. To mi je bilo jako značajno.

Željno išekujemo i Vašu ulogu u seriji „Toma“!

U seriji igram Tominu prvu veliki ljubav, Slavicu, rukometašicu iz Tuzle. Bilo mi je divno na snimanju. To vreme, ta epoha, Milan Marić koji je fantastičan! Igrati sa njim je veliko zadovoljstvo i mnogo mi je drago što je film ostvario ovakav uspeh.

Prva filmska uloga se još uvek nije desila, da li je u planu? 🙂

Ne za sada, sve u svoje vreme, ali bih mnogo volela da se desi. (smeh) Uskoro ću raditi novu predstavu koja nastaje u koprodukciji sa Zagrebačkim kazalištem mladih, pa ćemo tako otići na mesec dana u Zagreb. Tek kad se vratim moći ću da odmaram i da se više posvetim privatnom životu.

 

Piše: Maja Milić

Naslovna fotografija: Dragana Udovičić