By Filip Martinović: Nije sve tako crno-belo
Film “Telenovela sivo u koloru” reditelja Filipa Martinovića, koji je imao srpsku premijeru na ovogodišnjem Beldocsu i osvojio nagradu za najbolju montažu u domaćem programu, budi u gledaocima čitav spektar emocija – od smeha i ljubavi do nostalgije i tuge.
Kao i u svim telenovelama, koje su u jednom trenutku preplavile naše područje pa su zahvaljujući njima mnogi naučili španski jezik, i u ovom filmu emocije i scene smenjuju se brzo i često, gradeći veoma zabavnu formu filma i neočekivani žanr dokumentarne sapunice.
Na to interesantno filmsko putovanje Filip Martinović je krenuo u potrazi za odgovorima na suštinska pitanja identiteta. Kao neko ko je rođen u Beogradu, a odrastao u Barseloni, čiji život su oblikovale različite kulture, na prosto pitanje “Odakle si?” ne može da odgovori na jednostavan način. Sa njim smo razgovarali o filmu u kojem je prikazao od koliko različitih boja i nijansi može biti sačinjen život.
Fotografija iz filma
Kako ste došli na ideju da snimite ovaj film?
Prvi obrisi ovog filma su došli od mog interesovanja da istražim fenomen španskih serija kod nas. Radio sam sa glumcima na fakultetu neke eksperimentalne vežbe i snimali smo fragmente španskih serija. Kasnije, kako sam krenuo da istražujem tu temu, shvatio sam da je bitno postaviti je u kontekst sa moje tačke gledišta. Tako se razvila cela linija u filmu gde se postavljam između dve kulture sa kojima se podjednako identifikujem.
Koliko je teško i izazovno u isto vreme biti reditelj, scenarista, producent i protagonista filma?
Zapravo nije ni malo lako! Postaviti se na takav način tera te da ceo proces ide sporije i teže. Međutim baš zbog toga, rad sa malom ekipom bliži je nekom zanatskom načinu stvaranja, gde se pažljivo i sa puno ljubavi radi svaki segment u filmu. Da smo imali veći budžet, sugurno bih i dalje tako radio jer to donosi pozitivne stvari – ceo proces je intimniji i na neki način nezavisan.
Biti pred kamerom u filmu koji režiraš takođe nije lako, ali imao sam tu veliku sreću da sam radio sa odličnim saradnicima. Marko Milovanović koji je direktor fotografije na filmu i ja smo uspostavili estetski pravac filma. Imao sam veliko poverenje u njega. On je često snimao kadrove a da ja nisam ni gledao šta radi. Moj fokus je bio prevashodno da uspostavim pravu atmosferu na sceni koju snimamo.
Do kojih zaključaka ste došli tokom procesa, da li ste odgovorili na važna pitanja identiteta?
Ne mogu da kažem da film nudi neke konkretne odgovore ali siguran sam da samo to putovanje čini da se ta pitanja naglase. Gledalac sigurno neće izaći iz sale ravnodušan na tu temu. Ja sam se međutim veoma promenio tokom rada na filmu. Postao sam zaista druga osoba i sazreo sam u svakom pogledu.
Kako doživljavate telenovele, šta mislite o njima?
Prvi put sam se susreo sa latino sapunicama kad sam bio mali, tokom devedesetih godina kada sam dolazio u Beograd da posetim rodbinu. Moram priznati da je taj prvi susret bio veoma traumatičan. Ljudi su pričali na španskom a govorili su mi da je to zbog „španskih serija“. Kada su mi pokazivali te serije, ja sam pokušavao svima ljutito da objasnim da to nije špansko i da su to glupe serije. Nije
mi bilo jasno zašto su ljudi gledali to. Danas, nemam tako buran odnos prema njima. Smatram ih kao sapunice, serije, koje očigledno privlače pažnju gledaocima zbog silnih obrta koji se dešavaju tokom jedne epizode.
Fotografija iz filma
Zbog čega su telenovele važan deo Vašeg filma?
Telenovele prikazuju jedan crno-beli polarizovan svet. Ili ga voli ili ga mrzi, ili je uz nju ili je protiv nje, itd. Na neki način ja sam doživljavao da se slična slika stvara o španskoj odnosno srpskoj kulturi. Želeo sam da razbijem te stereotipe i da pokažem kako život nije takav i ljudi nisu takvi, već tu postoje nijanse sivih i pun spektar boja. Želeo sam da predstavim jednu telenovelu u multikoloru.
Koji su Vaši naredni profesionalni planovi?
Radeći na ovom filmu, iskalio sam se i kao producent. Osnovao sam producentsku kuću GULU GULU presenta sa kojom produciram nekoliko dokumentarnih filmova. Što se tiče mog daljeg rediteljskog rada, imam napisan scenario za naredni film koji će biti o Ašinom povratku u Etiopiju.
What's your reaction?
Excited
2
Happy
2
In Love
3
Not Sure
0
Silly
0
